Zvuci i boje

A nije znao da sam pjesnik i da može u stihove moje

19.01.2012.

:)

''Zaljubiću se, odlučih iznenada. Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo proleća. Na ulici je Jedan Tipični Novembarski Ponedeljak, udubljen nad jesenjim receptima, upravo umutio u vetar desetak stepeni celzijusovih, jasno pokazujući da nije raspoložen za saradnju, ali rešio sam da izvučem maksimum iz tog namrštenka... Da, zaljubiću se, i to odmah, još pre podne, pa sam čitav dan miran? Kao klinac sam time lepio napuklo srce i dobro je držalo...''

17.01.2012.

-.-

I zaista, rat je jedna ogromna svinjarija. Nemam više šta da kažem. Tačka.

18.12.2011.

:D

Lunjo, moj stari kofer opet miriše na sive ceste, a tvoja soba na mandarine i pržen kesten. I toplo je tu, tu ispod tvog krova. O, dobro je tu, u zamku iz snova. Pa, sretna ti Nova... Lunjo, sad ću ti reći i više nikom i više nikad - svako je od nas ponekom sličan, al ti si unikat. Pročitaš me, znam, od slova do slova. Prećutiš to, znam, k'o pametna sova. Pa, sretna mi Nova... Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako stižem na tron. Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton. Ti si mali čarobnjak koji donosi spas, a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas. Lunjo, ako me traže ti slaži da sam odavno mrtav. Spusti roletne i navij sat na sredu, četvrtak. A napolju mraz, i magla, i zima... A napolju mrak, al ovde sve štima, od kad tebe imam.

27.11.2011.

Zar misliš da mogu zaboraviti Veneciju?

Stare ploče i davne kiše.

20.11.2011.

Ljudi

Mada mi se čini da je problem u stvari u Onima Koji Stoje Ispred Mene? A to su ljudi...Na hiljade njih... Izdaleka, kroz nišan snajpera ponekom bi se možda učinilo da su to pre Muslimani, Srbi ili Hrvati, ali ja sam im prišao prsa u prsa, dobro sam ih video, i verujte mi na reč...To su samo ljudi... Ništa strašno...